Pornografija stvara zavisnost

Do nedavno su lekari i istrazivaci verovali da bi nesto stvorilo zavisnost mora biti neka supstanca izvan koju fizicki unosimo u telo, kao sto su cigarete, alkohol ili droga.

,,Pornografi obecavaju zdravo zadovoljstvo i olaksanje od seksualne tenzije, ali ono sto oni ustvari isporucuju jeste zavisnost, tolerncije i eventualno smanjenje zadovoljstva'' - dr Norman Dodz (Mozak koji se sam menja)

Jednom kada smo zavirili u mozak, nase razumevanje kako zavisnost funkcionise se promenilo. Ispostavilo se da cigarete, alkohol i droga imaju vise zajednickog nego sto mislite. Naravno, spolja, jedna se sipa u casu, dok drugu zapalite i pusite. Ali kada su u telu, oni rade istu stvar mozgu: preplavljuju ga supstancom koja se naziva dopamin. To je ono sto ih cini zaraznim. I pornografija cini istu stvar.

Vidite, vas mozak je opremljen necim sto se zove ,,putanja nagrade'' .Njen posao jeste da vas motivise da radite stvari koje vas i vase gene odrzava u zivotu- kao sto je jedenje i seks kao reprodukcija.Nacin na koji vas nagradjuje jeste time sto oslobadja dopamin u mozak, jer dopamin cini da se osecate dobro.

Medjutim, samo zasto sto se vas mozak adaptirao da vas motivise da ucinite nesto, ne znaci da je uvek dobro za vas. Npr, vas mozak proizvodi vece nivoe dopamina kada jedete cokoladnu tortu, nego kada jedete integralni hleb. Zasto? Jer pre 3000 godina bilo je jako tesko doci do visokokaloricne hrane, pa kada bi je nasi preci pronasli, bilo je vazno da jedu veliku kolicinu dok je jos uvek ima. Ovih dana, vreca cipsa je daleka koliko I najbliza prodavnica. Ako bi se prejedali od njih svaki put kada bismo imali priliku, velike su sanse da cemo dobiti srcane bolesti, ugojiti se I razviti gomilu drugih zdravstvenih problema.

Pornografija je u osnovi seksualna brza hrana. Kada osoba gleda pornografiju, njen mozak vidi potencijalnu mogucnost za parenje, I pumpa mozak dopaminom. I za razliku seksualnih odnosa, koje se izgradjuju tokom vremena za stvarnom osobom, pornografija nudi beskrajni potok hiper-seksualnih slika, koje preplavljuju mozak sa visokim nivoima dopamina svaki put kada korisnik klikne na novu sliku.

Podesavanje vaseg mozga za preopterecenje hemikalijama za dobar osecaj moze zvucati kao dobra ideja u pocetku, ali isto kao I sa brzom hranom, ono sto nam prija, nije dobro uopste. Jer pornografija poplavljuje mozak sa visokim hemijskim nivoima, mozak pocinje da uzvraca. Vremenom, mozak ce zapravo smanjiti svoje receptore dopamina kada bude pusten u vasem mozgu. Kao rezultat, pornografija koja je nekada uzbudila korisnika, cesto prestaje sa istim efektom, I tada korisnik mora da gleda vise pornica, cesce I ekstremnije verzije ili sve tri da bi se uzbudio.

Na kraju, kako se vas mozak  navikne na preopterecenje dopamina, korisnici cesto smatraju da ne mogu da se osecaju normalno bez tog visokog nivoa dopamina. Male stvari koje su ih pre radovale, kao sto je susret za prijateljima ili igranje omiljenog sporta, ne mogu da se takmice sa poplavom dopamina koja dolazi sa pornografijom, sto ih ostavlja da se osecaju anksiozno I loseg raspolozenja sve dok da se vrate tome. 

Povrh svega toga, dopamin ne putuje sam. Kada mozak dobije hit dopamina, on takodjegradi nove putanje ugradjene u njega zajedno sa proteinom ,,iFosB'' (tacnije delta fos b). Tacnije, posao iFosB-a jeste da vam pomogne da zapamtite da radite stvari od kojih se osecate dobro ili su vazne. Dok dopamin motivise vas mozak da radi stvari i nagradjuje vas za to, iFosB tiho ostavlja markere na putanjama u vasem mozgu, stvarajuci putanje koje ce vam pomoci da se vratite tamo. Kada se to desi za zdravim ponasanjem, to je jako dobra stvar. Medjutim, cak i najmanja doza bilo koje droge ce izazvati iFosB da izgradjuje neurone u mozgu,  i naravno ce i mocan talas dopamina pornografije uzrokovati iFosB da se izgradi.

Sto vise korisnik gleda pornografiju, to se vise iFosB akumulira, sto dovodi do toga da postaje sve lakse i lakse da se korisnik vrati takvom ponasanju, nezavisno od toga da li oni to zele ili ne.  Na kraju, ako se dovoljno iFosB-a akumulira, ono moze pritisnuti genetski prekidac, izazivanjem nepovratne promene u mozgu, koje ostavljaju korisnika podloznijim zavisnosti.

A za tinejdzere, rizici su jos veci. jer nagradna putanja mozga tinejdzera ima 2-4 puta jaci odgovor od odraslog mozga, sto znaci da mozak tinejdzera oslobodi veci nivo dopamina. Mozgovi tinejdzera proizvode veci nivo iFosB-a, ostavljajuci ih ekstra ranjive za zavisnost.